Prošlo je pola veka i koja godina preko od proizvodnje prvog televizora u pogonima Elektronske industrije Niš. Ekran TV aparata marke ambasador emitovao je crno-belu sliku na samo jednom kanalu prvog programa Jugoslovenske radio televizije. Trebalo je da prođe mnogo godina do proizvodnje prvog televizora u boji ali i do još jednog “drugog programa”. Danas na stotine kanala. Slika je u boji, ali nam je stvarnost i dalje crno-bela.
U periodu intenzivnog industrijskog razvoja jugoslovenski gigant Elektronska industrija Niš prodao je blizu 6 miliona TV prijemnika, praktično svakom domaćinstvu u bivšoj Jugaslaviji. Niš je sedamdesetih godina bio jedan od najrazvijenijih gradova Jugoslavije.
Postoji jedna anegdota po kojoj je bugarska delegacija sedamdesetih posetila Niš došavši iz pravca Niške Banje i prošavši pored Elektronske industrije. Kada su stigli u centar na sastanak sa predstavnicima privrede i grada Niša, jedan od prvih predloga bugarskih privrednika bio je da se što pre uspostavi saradnja između auto-industrija Niša i Sofije. ‘’Ali mi u Nišu nemamo auto-industriju!’’, iznenađeno saopštiše predstavnici grada Niša gostima iz Bugarske. ‘’Kako nemate?! Pa mi smo dolazeći ovamo prošli pored auto-placa na kome je bilo više hiljada automobila!’’. Oni su prošli pored parkinga Elektronske industrije u Nišu gde su se sjajile nove nebrojene fiće, uredno parkirane dok su desetine hiljada radnika bile na poslu.
Danas, pola veka kasnije, ova slika pune zaposlenosti i ubrzanog privrednog razvoja Niša deluje nestvarno. Kao da se to nije desila nama, već nekom drugom, kao da to nije bila stvarnost nego fikcija, citat iz nekog utopijskog romana, kadar iz američkog filma.
NIŠ – Nepresušni Izvor Šansi, kako su pretenciozno i prepotentno autori strategije razvoja Niša 2007. potpisali ovaj dokument, pretvorio se u nepresušni izvor propuštenih šansi. Propuštene su šanse da se grad brže razvija, da pruža snažniju podršku zapošljavanju Nišlija, da da značajniji podsticaj da se razvija privreda grada, da ubrza procese razvoja institucija koje bi bile u službi građana. Propuštena je šansa da pojedinci i grupe građana vrše snažan i stalan uticaj na Republiku Srbiju, da zagovaraju brži i ravnomerniji regionalni razvoj jugoistoka Srbije i Niša kao njegovog centra.
Danas je Niš centar najnerazvijenijeg dela Srbije. Nišu gravitira desetak opština sa najnižom stopom zaposlenosti, sa najvišom stopom nezaposlenosti i sa najnižim prosečnim i medijalnim primanjima u Republici Srbiji.
Niš se poslednjih godina razvija, ali taj razvoj je spor i nedovoljan da bi sprečio još bržu i veću migraciju radno sposobnih građana Niša, da bi zaustavio odlazak mladih u inostranstvo, ali i odlazak na sever Republike, u Beograd i Novi Sad.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku su poražavajući. Grad Niš, treći po broju stanovnika u Republici Srbiji, danas ima 100 hiljada ili 40% manje stanovnika od drugoplasiranog Novog Sada. U Nišu živi oko 256 hiljada ljudi, a u Novom Sadu oko 358 hiljada.
Iako Novi Sad ima 100 hiljada stanovnika više nego Niš, poslednji zvanični podaci RZS-a za 2019. godinu nam govore da je u Nišu registrovano 2,3 puta više nezaposlenih građana nego u Novom Sadu. Broj nezaposlenih u Nišu je u 2019. godini iznosio 23358 lica, a u Novom Sadu 13932.
Za prethodnih 7 godina, od 2012. do 2019. godine, broj nezaposlenih je u Novom Sadu pao sa 29,8 hiljada na 13,9 hiljada i to je pad od 54%, dakle broj nezaposlenih je više nego prepolovljen. U istom periodu broj nezaposlenih Nišlija pao je sa 36,1 hiljade u 2012. godini na 23,4 hiljade u 2019. godini. To je pad od 35%, značajno niži nego u Novom Sadu.
U 2012. u Novom Sadu je bilo registrovano 87 nezaposlenih na 1000 stanovnika, dok danas taj broj iznosi 41 nezaposleni na 1000 stanovnika. U Nišu je 2012. godine broj nezaposlenih na hiljadu stanovnika iznosio 139 a danas iznosi 94.
Nezaposlenost sporo pada, zaposlenost još sporije raste.
U Novom Sadu su registrovane 152 hiljade zaposlenih, u Nišu gotovo duplo manje – 82 hiljade u 2019. godini.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Novom Sadu je 20% veća nego u Nišu i iznosi 60466 dinara naspram 51000 koliko je u Nišu.
Istovremeno, nekoliko indikatora razvoja nam daju još jasniju sliku gde je danas Niš u odnosu na Novi Sad.
Indeks dečijeg blagostanja, važan parametar UNICEF-a, u Nišu iznosi 36,6, a u Novom Sadu 45,25. Ovim se Niš po indeksu dečijeg blagostanja svrstava na 19. mesto u Republici Srbiji dok je Novi Sad na visokom 4. mestu.
Jedan od pokazatelja razvoja je i broj izgrađenih stanova na 1000 stanovnika. U 2018. godini u Novom Sadu je izgrađeno 7 stanova na 1000 stanovnika, u Nišu duplo manje 3,5 stana na 1000 stanovnika.
I možda najporazniji podatak – udeo korisnika socijalne zaštite u ukupnom broju stanovnika je gotovo duplo veći u Nišu nego u Novom Sadu i on iznosi 14,9% građana, dok je u Novom Sadu 7,8%.
Neverovatan je i zvanični podatak RZS-a da je u Novom Sadu registrovano čak 3,25 puta više privrednih društava nego u Nišu, 10463 preduzeća posluje u Novom Sadu i 3217 u Nišu u 2019. godini. Takođe, gotovo duplo više je preduzetničkih radnji (95% više) u Novom Sadu gde je registrovano 19277 radnji, a u Nišu 9884, takođe u 2019. godini.
Zašto je to tako?
Razlog je neravnomerni regionalni razvoj. Zdrava logika i zdrav razum nam kažu da ako želimo ravnomeran regionalni razvoj, potrebno je da brže razvijamo one delove zemlje koji su slabije razvijeni, da više para i znanja ulažemo u njih, zar ne?! Nažalost, mi ovde imamo probleme sa logikom i sa razumom.
Za podsticaj regionalnog razvoja u 2018. godini uloženo je 70,5 miliona evra u Novi Sad i 28,3 miliona evra u Niš – 2,5 puta manje! Ako posmatramo podsticaj regionalnom razvoju po glavi stanovnika, taj iznos je gotovo duplo veći u Novom Sadu nego u Nišu – 197 evra po stanovniku naspram 110 evra u Nišu.
Da li nam je sada svima jasno da Niš nije na dobrom putu, bez obzira na evidentan i vidljiv razvoj u poslednjih par godina? Da li bez snažnijeg uticaja pojedinaca i grupa građana koji će se u Republici, u Vladi i Skupštini Srbije založiti za razvoj, Niš može da preživi depopulaciju? Da li bez političara sa karakterom, a ne poslušnika i poltrona, Niš može da ubrza svoj razvoj?
Nemamo više EI televizore marke ambasador i samo jedan TV program. U našim dnevnim sobama tanje se LED monitori a sa stotina televizijskih kanala pričaju nam da nam je sjajno.
Isključimo televizor, uključimo razum!
